Došao je trenutak da vam konačno nešto napišem u svom dnevniku! Dobio sam mnogo kritika i ljudi su postali nestrpljivi (sa razlogom)!
Kao što verovatno znate, bliži se kraj godine (ujedno i teniske sezone),a ja iza sebe imam brojne fantastične rezultate. Ovo je sigurno najbolja godina u mojoj karijeri (što se tenisa tiče), a i van tenisa ne mogu da se požalim, jer obično sa dobrim raspoloženjem dolazi pozitivna energija!
Ipak, nije sve u tenisu (sportu - generalno). U dosta slučajeva ove godine sam dovodio svoje zdravlje u pitanje, zbog toga što sam sebe gurao preko granica mogućnosti i normale! Svi oni koji su se bavili bilo kojim profesionalnim sportom, shvatiće šta znači glad za pobedom i uspehom. U tim trenucima u svojoj krvi imate veliku količinu adrenalina i bolove i poteškoće ne osećate! Medjutim, pored svega toga moram voditi računa o zdravlju, jer bi zdravlje trebalo da bude broj jedan na listi prioriteta svakog čoveka! Naučio sam lekciju u par navrata ove sezone (pogotovo na Wimbledon-u) i ne želim sebe dovoditi u takve situacije.
Uvek sam težio da oko sebe stvorim tim ljudi koji će (koliko-toliko) olakšati moj život, kako ne bi morao da mislim o 100 stvari dnevno, nego da se skoncetrišem na ono što najbolje radim! Ne želim nikome da popujem, ali onima koji žele da započnu svoje teniske karijere, moraju da budu svesni puno odricanja, treninga i ulaganja u sebe! Što je glava čistija i rasterećenija kod tenisera, to je igra na terenu bolja... Opet, to ne mora da znači da sve treba da bude perfektno. U mnogo mahova smo Jelena, Ana, Janko, Nenad i ja pričali o našim životima i odrastanju u Srbiji! Mnogi svetski mediji su se jako zainteresovali kako smo uspeli da se probijemo iz zemlje koja ima nizak standard i gotovo nikakvih uslova za proizvodnju profesionalnih tenisera! Ne verujem da se može naći racionalan odgovor, jer nema pravog objašnjenja! Svako je sledio svoj put i sticajem okolnosti se dogodilo da se svi u isto vreme probijemo.
Janko je u sali čak spominjao i radijaciju kao glavni razlog našeg uspeha, ali prava istina u svemu tome je velika želja za dokazivanjem i podrška svojih najbližih! Kada se sada okrenem i sagledam stvari kroz koje sam prošao u svom detinjstvu, drago mi je, jer me je to posebno psihički ojačalo i proradio je čuveni srpski inat!
Kada smo već kod inata, postoji jedna loša karakteristika za srpski narod, a to je SUJETA! Kako kaže narodna poslovica: "Da komšiji krava crkne!" Ali dobro, sve to mora da se istrpi, jer je sve to sastavni deo života. Zašto sam ovo napomenuo? Zato što sam čuo nekolicinu negativnih komentara i kritika (koje naravno uvek postoje) na račun mog ponašanja. Npr. dobio sam kritiku od jednog narodnog poslanika što sam zajedno sa Nenadom posle pobede u dublu (drugog dana Davis Cup-a) stavio zastavu na teren! Ne znam da li je taj čovek video, ali ta zastava je bila u SRCU koje smo nas dvojica improvizovano napravili na šljakastom terenu Beogradske Arene! I kako mogu da dižem tri prsta kada pobedjujem po belom svetu? Pa neću valjda da se stidim odakle sam!?
Kao profesionalni teniser svojim rezultatima promovišem prvo sebe kao individualca (i svoju porodicu), a onda i svoju zemlju! Mnogo sam toga istrpeo na putu do 3. mesta na svetu i ne želim nikome da se pravdam, samo me malo boli nepoštovanje nekih ljudi. Svaki put kada se neki profesionalni sportista, umetnik, muzičar, glumac pojavi na svetskoj sceni i iza njegovog imena piše SRBIJA, to je najveća moguća promocija naše zemlje! S obzirom da imamo jako talentovane i uspešne ljude u raznim oblastima života, ljudi nas gledaju u sve pozitivnijem svetlu. Neki umesto da takve ljude cene i uvažavaju, oni im žele zlo! Taj mentalitet se ne može promeniti, ali mi i dalje živimo sa tim i dalje se ponosimo kada nosimo srpsrku trobojku i podignemo tri prsta!
Ali nema veze, samo sam hteo da vam napišem svoje mišljenje u vezi svega, ali to su neke negativne teme o kojima ne treba uopšte diskutovati.
Nego, nisam vam pisao dugo, pa moram da prokomentarišem u kratkim crtama šta sam sve doživeo u poslednjih par meseci.
Prvo moram da vam kažem gde sam se pripremao za američku turneju, koja je ujedno i bila moja najuspešnija turneja u karijeri! Pripremao sam se u Zemunu, u novoizgradjenom (pokrivenom) teniskom terenu, čija je podloga približna onoj u Americi. Čim se skrene sa autoputa i krene se ka Novom Sadu, sa leve strane nakon jednog kilometra se vidi deo Zemuna u kojem se nalaze uglavnom magacini i fabrike raznoraznih firmi i kompanija! U jezgru tih magacina možete naći jedan teniski teren gde sam se zajedno sa svojim teniskim i kondicionim trenerom pripremao za sezonu na tvrdoj podlozi. Bilo je to jedno zanimljivo i nezaboravno iskustvo! Dekan mog fakulteta je čak sve zabeležio na kameri, tako da ćemo vam jednom prilikom sve to pustiti na sajtu.
Amerika je jako specifična zemlja! Čim kročite na njihovo tlo, osetite neku veliku promenu u vazduhu, nešto na šta niste navikli... Nekima se svidja, nekima ne, a ja sebe ipak svrstavam u ovu drugu grupu... Naravno da ima jako lepih i zanimljivih mesta koje morate da posetite, ali je mentalitet totalno drugačiji od evropskog. Njujork je lud grad, sa puno dešavanja koja ne možete da izbegnete! Centar zbivanja je na Menhetnu, u kojem su većina tenisera i teniserki smešteni. Protekle 3 godine sam bio smešten u centru grada, i sledeće godine ću sigurno promeniti, jer je previše bučno i ne možete da imate mira i privatnosti što je jako važno kada se nalazite na tako važnom turniru!
Grand Slam je poseban turnir, jer ukoliko imate nameru da dogurate daleko, morate da uzmete 7 dana fizičkih i psihičkih priprema, ali ipak sve zavisi od osobe, jer ima igrača kao što je Davidenko koji igra po 30 turnira godišnje i jedan je od najkonstantnijih igrača na ATP-u! S obzirom da imate po jedan slobodan dan izmedju mečeva, možete to iskoristiti da posetite i radite neke druge stvari van terena i kluba. Tako sam ja dobio priliku da odem u METROPOLITEN operu u Njujorku da prisustvujem probi čuvene operske pevačice Natalie Dessay! Ona je bila na mom četvrtfinalnom meču i pozvala me na njenu probu koja je bila zadivljujuća! Ona je tako sitna, a ima jedan od najboljih i najčistijih glasova koje sam čuo. Na kraju njene probe pozvala me je na scenu i pred 100 ljudi me je zamolila da oprobam svoje vokalne sposobnosti! Srećom, pa sam znao nekoliko aria od par izvodjača i zapevao sam! Jeste da je to zvučalo "oprosti Bože" nakon nje, ali realno, koliko ljudi dobije šansu da zapeva u Metropoliten Operi!? Velika čast i zadovoljstvo...
U toku dosta turnira u neodredjenom delu dana, može se čuti operska muzika iz kancelarije ATP-a! To se odmah zna da je unutra čuveni obozavalac opera Vitorio Selmi! To je čovek koji radi za ATP već 30 godina i koji nema nameru da napušta tenis, jer očigledno ima veliku strast prema ovom sportu. On je čovek koji mi je omogućio odlazak u njujoršku operu i od kojeg sam dosta naučio.
Mislim da je za danas bilo dovoljno, sutra stiže nova tura (obecavam)! Trenutno sam u Beogradu i imam više vremena da se posvetim pisanju dnevnika, tako da vas ubedjujem da možete da očekujete u narednih par dana još nekoliko priča.
Puno pozdrava svim ljubiteljima tenisa, i hvala vam na sve većoj podršci koju pružate našim teniserima i na kraju i meni :-)
Ci sentiamo domani!
Prijem 